Sara Vagenkneht je u Bundestagu 7. jula 2016. godine vodila raspravu o NATO samitu u Varšavi i dobila veliki aplauz.
Ona se obratila predsedniku, kolegama i kancelarki rekavši da politika ne ide unapred već unazad u vreme koje se nikom ne dopada.
„Danas, 75 godina od rata Nemačke i Sovjetskog saveza, nedaleko od ruske granice se ponovo sprovode vojne vežbe u kojima učestvuje Nemačka“, rekla je ona. „Navodno se američka nuklearna oružja postavljaju u Nemačku kako bi se sprečila Putinova agresija na Baltik. Da li oni zaista očekuju da poverujemo u takve gluposti?“, pita poslanica na sajtu “sahra-wagenknecht.de”
Kada su je upitali zašto Rusija onda sprovodi velike manevre i zašto stalno pomera granice u protekle dve decenije, ona je odgovorila: „Zar nije to ono što NATO radi?“.
„Navodno se nova trka naoružanja sprovodi kako bi se suzbila Rusija. Zar nisu mogli da smilse neki bolji razlog? Vojni trošak NATO-a je 13 puta veći od ruskog, a sada NATO treba dodatno da poveća bezbednost Evrope. Kakve su to gluposti?“.
Ona je napala kancelarku Merkel da je odobrila dodatnih 25 milijardi evra svake godine za oružje, tenkove i vojnu opremu iako navodno nema novca za penzije i obrazovanje.
„Veliki političar Džordž Kenan je nazvao istočno širenje NATO-a krajem devedesetih godina najfatalnijom greškom američke politike još od Hladnog rata upravo zato što opkoljavanje Rusije ne osigurava mir u svetu već ga ugrožava“, rekla je ona, dodavši da je podrška Merkelove takvoj politici neodgovorna.
„Redovno pominjete Član 5 NATO sporazuma, a ignorišete Član 1 po kom su članice NATO-a obavezne da se suzdržavaju od pretnji i upotrebe sile. Mislim da je jasno kao dan da NATO, a naročito SAD krše ovaj sporazum i međunarodni zakon svakodnevno svojim ratovima“, rekla je ona. „Moram da kažem da pričanje o destabilizaciji Bliskog istoka bez pominjanja glavne odgovornosti NATO-a u ratu u Iraku u potpunosti pokazuje kako se to pitanje posmatra samo iz jednog ugla“.
Ona je navela da manevri u istočnoj Evropi samo povećavaju šanse za nastanak nuklearnog rata, prekidajući za trenutak svoj govor kako bi ukazala kancelarki Merkel da bi joj bolje bilo da sluša njen govor umesto što priča sa gospodinom Hofrajterom.
Ona je istakla da izjava Vilija Branta da je rat sa Rusijom „poslednja opcija i potpuna ludost“ danas važi više nego sedamdesetih godina prošlog veka i da bi evropska spoljna politika trebalo da bude usmerena na uspostavljanje kolektivnog bezbednosnog sistema koji uključuje Rusiju i kojim ne dominiraju SAD.
Vagenknehtova je takođe pomenula da je Helmut Šmit rekao kako postoji veća opasnost od SAD nego od Rusije, kao i da novi izbori u SAD ništa neće promeniti.
„Nažalost, odnosi sa Rusijom i pretnja rata nisu jedina pitanja po kojima se politika vraća unazad. Moram da kažem da je značajno to što je vladino objašnjenje o prošlonedeljnim rezultatima Evropskog saveza povučeno sa agende. Ćutanjem se borite protiv krize“, rekla je Vagenknehtova, okrivivši Merkelovu za Bregzit i rast nacionalizma u inostranstvu.
„Sramotno je to što čitavoj Evropi pokušavate da nametnete nemačku ekonomsku politiku. Prestanite s tim i razmislite pre nego što bude prekasno“, dodala je ona.
Ona je navela da Evropska unija nema budućnost, a da je pitanje i da li ima sadašnjost jer je danas rast u većini država EU veoma mali, a nezaposlenost veoma velika u odnosu na ranije.
„Širom Evrope je sve veća nejednakost. Između beskrajnog bogatstva i očajničkog siromaštva nalazi se sve manja srednja klasa koja se oseća zapostavljeno. Sve je manji entuzijazam za EU u kojoj je prosperitet sve manji i u kojoj demokratska prava ne važe“, rekla je ona. „Najveći neprijatelj Evrope danas sedi u Briselu. Ne znam da li je Marin Le Pen unajmila gospodina Junkera za kampanju Fregzita, ali je definitivno on njen najbolji izbor. Glasovi Velike Britanije uopšte nisu bili bitni kada je Junker ponovio da se CETA sporazum o trgovini treba odobriti nezavisno od volje država članica“.
„Iako je komisija odobrila pravo na ratifikaciju sporazuma državama članica, to je samo varka koja služi da zavara ljude u postojanje demokratije“, rekla je ona.
„To nije sve. Samo par dana nakon Bregzita, Evropska komisija je odobrila herbicid glifosat za koji se sumnja da je kancerogen pokazujući indiferentnost ka mlađim generacijama koje treba da budu naša nada“, dodala je ona.
„Onaj ko ne želi da se Evropa raspadne mora da se osloni na društveni i demokratski preporod i Evropu koja će dokazati da referendumi nisu pretnja već normalni deo demokratije“, zaključila je ona.